„СРБИЈА - Национална ревија”, број 41
РЕЧ ПРЕ
Не берите бригу. И ове године рашће ПДВ и ППВ, а смањиваће се Србија. Ужице ће добити воду чак из Чајетине. Службе безбедности биће искоординиране толико да грађани могу страдати само на ватромету. Одлучно ћемо се супротставити трговини људима, али ће трговина државом остати хит и ове сезоне. На преговоре са Куполом Србија ће делегирати и четвртог нобеловца. Минарет нове џамије у Земун Пољу биће отворен и за туристичке посете. Фарма ће у Србији бити основна ћелија друштва, а остале ћелије пуниће се према пи-ар потребама. Смејаћемо се једино сами себи. Неће нам бити досадно. Срећна вам Нова 201..... која оно беше? <
САДРЖАЈ
Пролог
ИЗМЕЂУ ИСПРАЋАЈА И ДОЧЕКА, С ПРСТОМ НА ЧЕЛУ
У поредбеном низу
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
УЗ ПРВУ ГОДИНУ „СРПСКЕ – НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ”
Мостови у нама
Подухвати
НЕОБИЧНИ ПАРК ПРИРОДЕ И МАКЕТА У ГОРЊОЈ РЕСАВИ
Збориште старих манастира
Најзначајнији споменици српске сакралне баштине, историја српског златног средњовековља у малом, сабрани су на свега десетак ари. Миленко Илић, рударски инжењер из Деспотовца, саздао је ове мале грађевине верно дочаравајући оригинале, до детаља видљивих само највећим зналцима. На хиљаде људи већ је посетило ово место, све препознатљивије на културно-туристичкој мапи ресавског краја
Пише: Влада Арсић
Фотографије: Драган Боснић
Бележница
ПО СРБИЈИ, О ПОРОДИЧНОМ И ОСТАЛИМ СТАБЛИМА ОБРЕНОВИЋА
Предсказања Таковског грма
Делић некадашњих великих шума Шумадије, стари грм (и његови наследници на истом месту) био је оса око које је исплетена повест васкрсле нововековне Србије. Под њим се окупише Милошеви устаници, владарска лоза Обреновића као да на њему беше накалемљена. Потом је најавио Милошеву и Михаилову смрт, па и трагични крај династије. Било је више покушаја да се поред осушеног стабла засади младица, али није успевало, што је сматрано рђавим знаком. Поред споменика који је народ подигао најзад се 1995. примило и опстаје младо стабло
Текст и фотографије: Драган Боснић
Ходочашћа
АРАЧА, НЕОБИЧНА ЦРКВА ЗАГУБЉЕНА У РАВНИЦИ
Тихи сведок минулих времена
Негде на пола пута од Новог Бечеја ка Новом Милошеву, појавиће се у даљини, на размеђу неба и земље, као фатаморгана. Као црква романичког стила саграђена је на темељима старијег храма. Најстарији сачувани писани документ који је помиње је из XIII века, када је имала статус бенедиктинске опатије. Обнављана је по налогу Јелисавете Анжујске, била у поседу српских деспота, рушили су је и Кумани и Турци, и време и невреме, али она је још ту. Брзи и плитки, разабирамо ли шта нам поручују њени окрајци?
Текст и фотографије: Јосип Шарић
Путоказ
ЈАХОРИНА, СРЕДИШТЕ ЗИМСКОГ ТУРИЗМА И БЕЛИХ СПОРТОВА У СРПСКОЈ
У старом олимпијском кругу
Од првих скија, донесених пре тачно деведесет година, овуда су прошли милиони љубитеља зимских спортова. Почетници и велики шампиони, домаћи и странци, велики и мали, спуштали су се низ ове стазе и одседали у овдашњим пансионима, остајали трајно задивљени и увек се враћали. Досадашњи врхунац свакако су четрнаесте Зимске олимпијске игре, одржане и овде 1984. Баштинећи све то, Туристичка организација Српског Сарајева у нову зимску сезону ушла је са свим старим и многим новим адутима
Наслеђе
СТАРАЦ МИЛИЈА, ЈЕДАН ОД ЧУВЕНИХ ВУКОВИХ ГУСЛАРА ЧИЈЕ СУ ЗАГОНЕТКЕ ОСТАЛЕ
Помало је таквијех пјевача
Као и Вук Караџић, његови певачи појавили су се у време Првог српског устанка. Изронили су да певањем о старим јунацима уздигну нове. Кроз њих се, из дубина времена и памћења, указало златно доба српског средњовековља, висока епоха слободе и снаге, витештва и културе. Вук записивао. Тако је усмено песништво прелазило на папир и путовало ка светским библиотекама. Данас је то најпоузданија српска класика, која сеже до хомеровских висина
Пише: Драган Лакићевић
Ризница
СРПСКА АРХЕОЛОГИЈА У 150 ПРИЧА: ОСТАВА НАКИТА ИЗ ЧУРУГА
О укусу и повезаности
Припадала је несумњиво некој угледној личности племенске аристократије јужнопанонских племена. Сребрне копче и наруквице су староседелачки тип накита, израђиван у средњем Подунављу. Сребрно прстење и наушнице указују на јужнобалканско порекло, а бронзане копче на север и северозапад. Откривена случајно у башти Ђоке Ћесарова, колекција је откупљена и налази се у Народном музеју у Београду
Пише: Војислав Филиповић
Дневник о Црњанском
ПОВОДОМ 120. ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА ЈЕДНОГ ОД НАЈВЕЋИХ КОЈИ СУ ИКАДА ПИСАЛИ НА СРПСКОМ
Наш пријатељ из прошлости
„Од свих нас, једино је Црњански рођени писац”, записао је, признао, Иво Андрић. Стари мајстор је знао да је то типос, печат сила на судбини човека, и да је велика срећа за књижевност али не и за књижевника. Сав од супротности, које тек у злату неког стиха или бљеску генијалне реченице успоставе јединство и самооправдање, Милош Црњански (1893-1977) до данас је остао највољенији и најоспораванији међу највећим српским писцима. Медитерански Хиперборејац, модерни традиционалиста, нежни ратник, пргави лиричар, сиромашни денди, народни елитиста, посејао је много разлога да му се увек враћамо
Приредила: Весна Капор
Кораци
ЖЕНСКА ОБУЋА XIX И XX ВЕКА, ИЗЛОЖБА ИЗ КОЛЕКЦИЈА МУЗЕЈА ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ
Ципеле за шетњу кроз историју
„Др Павле Миљанић 1938. раскинуо је вишегодишњу веридбу када је упознао Ружицу Стоисиљевић, опчињен, између осталог, њеном ципелицом број 34”, пише на легенди једне од стотинак изложених ципела у Музеју примењене уметности. Историја проговара на разне начине. Свуда око нас су приче, само ако смо спремни и стрпљиви да их откривамо
Пише: Драгана Барјактаревић
Победник
ЗОРАНА АРУНОВИЋ, ШАМПИОНКА У СТРЕЉАШТВУ
Рука која није задрхтала
Изданак је нове генерације српског стрељаштва, достојна наследница Јасне Шекарић и осталих освајачица медаља са највећих светских такмичења. И у 2013. имала је одличне резултате, па је на коначној ранг-листи Међународне стрељачке федерације у дисциплини ваздушни пиштољ заузела прво, а за малокалибарски пиштољ друго место. Њене узлазне линије се настављају
Пише: Дејан Булајић
Одредишта
У ЛЕБАНУ НЕКИ НОВИ ВЕТРОВИ РУШЕ СТАРЕ СТЕРЕОТИПЕ
На путевима препорода
На двадесетак километара од ауто-пута, у плодној лесковачкој котлини, ова варош и седиште општине последњих година нагло оживљава, после дуге стагнације. И нови изглед Лебана сведочи о труду и инвестицијама. Људи који воде општину желе да врате развојни замах из осамдесетих, када овде није било незапослених, а град је имао квалитет и живост урбаног центра, пуног младих
Текст и фотографије: Розана Саздић
Водич
БРОЈНИ ХРАМОВИ И ЈЕДАН МАНАСТИР, САКРАЛНО БЛАГО ЗРЕЊАНИНА
Десет звоника над градом
Најстарија сачувана грађевина у старом варошком језгру је православни Храм Успења Пресвете Богородице из 1746, који је захваљујући чврстој градњи једини претрајао пожар 1807. Уз њега, ту је још осам храмова, различитих вероисповести, и манастир Свете Меланије Римљанке. Деценијама изложени небризи, сви они су протеклих година бљеснули новим сјајем, а неки добили и лепу декоративну расвету, дајући граду на Бегеју нарочит амбијент
Средишта
ОМЛАДИНСКИ ЦЕНТАР У ПРИБОЈУ, ЈЕДАН ОД НАЈМОДЕРНИЈИХ У СРБИЈИ
У служби младости
„Важно је да млади имају свој простор, где могу да се окупљају и размењују идеје. Важно је и да своју будућност планирају у родном месту, да никада не морају пожелети да напусте свој град” – рекао је државни секретар Ненад Боровчанин, отварајући Центар. Млади ће сада моћи да квалитетно организују семинаре, радионице, културне и забавне догађаје, што отвара широко поље за њихово креативно деловање у овом граду
Признања
ВРЊАЧКА БАЊА И ЗВАНИЧНО ПРОГЛАШЕНА ТУРИСТИЧКИМ МЕСТОМ ПРВЕ КАТЕГОРИЈЕ
Век и по лидерства
Одлуком Министарства привреде Србије, на основу туристичког промета и укупне инфраструктуре, српска „краљица здравственог туризма” придружила се у првој категорији Београду, Новом Саду, Копаонику и Златибору. И званично је постала оно што је незванично одавно била. У најбољим раздобљима, између светских ратова и осамдесетих година XX века, Врњачка Бања била је на мапи најотменијих и најпосећенијих европских бања. За општинске челнике то није само прошлост и сећање, него будућност и план
Представљање
ТОМИСЛАВ ЈАНКОВИЋ, ЗАМЕНИК ГРАДОНАЧЕЛНИКА СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ
Тај важни корак испред
„Митровица има низ великих погодности: положај, две велике реке, близину ауто-пута, границе и Фрушке горе, огромну плодну равницу... Ипак, видим то радећи у градској управи, људи су највећи потенцијал овог града. Ситуација није лака, ни у свету ни у нашој земљи, али постоје јасни путеви и начини да допринесемо развоју и афирмацији своје локалне заједнице. То је кључни мотив да се прихватим овог одговорног посла”
Студије
ПРОФ. ДР МИРОСЛАВ ЛУТОВАЦ, ДЕКАН ТЕХНИЧКОГ ФАКУЛТЕТА НА УНИВЕРЗИТЕТУ „СИНГИДУНУМ”
Знање је инвестиција
„Желимо да наши студенти имају и базично и практично знање. Да им укажемо зашто је важно то што уче. Циљ нам је да направимо инжењере који су потребни Србији. Студент инвестира у знање које може да примени и наплати на тржишту. Наравно, не можете ништа значајно постићи ако нисте потпуно посвећени неком послу. Тек онда стижете до суштине и схватате принципе из којих и све друго бива јасно”
Текст и фотографије: Ружа Србиновић
Знање
ПРОФ. ДР ЂУРО ЂУРОВИЋ, НОВИ ДИРЕКТОР БЕОГРАДСКЕ ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ
Углед чувати сталним развојем
Увелико у шестој деценији рада, једна је од највећих високих школа струковних студија у Европи. Више од 120.000 њених дипломаца тренутно је запослено на важним позицијама широм Србије. Осим досадашњих струковних економиста у разним областима, од финансија до пословне информатике и маркетинга, припрема три нова програма: за државну администрацију, струковне правнике и туризам. Један од стратешких циљева је и да школа прерасте у пословну академију
Пише: Алекса Митић
Фотографије: Драган Боснић
Везе
ВАЖНА КАМПАЊА „ТЕЛЕКОМА СРБИЈА”
Кад возиш, паркирај телефон
Разговор телефоном током вожње четири пута повећава ризик од саобраћајне незгоде, а писање SMS-а чак осам пута. Реакције возача проузроковане таквом деконцентрацијом спорије су и лошије као да има 0,8 mg/ml алкохола у крви. Ако се телефон ипак користи током вожње, онда то треба чинити помоћу законом дозвољених хендсфри уређаја. И познати спортисти учествовали у овој веома успешној и одговорној акцији
Јубилеј
ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ РАДА „БЛОКА 1” У ТЕРМОЕЛЕКТРАНИ „НИКОЛА ТЕСЛА Б”
Пут поплочан подвизима
Свечаност у Ушћу код Обреновца, лепа и одмерена, била је прилика да се присетимо свих оних генерација градитеља, инжењера и прегалаца који су свој радни век и каријере уградили у ову светлу повесницу. Протеклих година велика улагања у обнову и модернизацију постројења, као и достизање европских еколошких стандарда. Постоје стратешки разлози и пројектни услови да се озбиљно размишља о изградњи „Блока 3”
Пише: Зоран Плавшић
Фотографије: Архива ТЕНТ-а и „Националне ревије”
Енергија
РУДАРСКИ БАСЕН „КОЛУБАРА” ОСТАЈЕ СРПСКИ ЛИДЕР У ПРОИЗВОДЊИ УГЉА
Кључ енергетске стабилности
Угаљ ће и у наредном периоду бити основа енергетског развоја Србије, главни домаћи енергент. Незамењиво место у томе има „Колубара”. Више од 50 одсто српске струје произведе се од угља из овог басена. Са око две милијарде тона расположивих експлоатационих резерви и годишњом производњом од 30 милиона тона угља, „Колубара” остаје гарант српске енергетске стабилности и у наредним деценијама
Пише: Наталија Живковић
